Како се бранити од Исламске државе и „велике Албаније“
Потребно је стварати лук на потезу Бањалука – Београд – Скопље у медијском, безбедносном и политичком смислу.
Пише: Предраг Ћеранић
Идеја о „великој Албанији” није од јуче. Стара је то прича. Аустро-Угарска је планирала и подстицала стварање „велике Албаније”, а исто је чинила и нацистичка Немачка. Циљ Аустроугара и нациста био је исти – спречавање руског утицаја на Балкану, за шта је „Албанија у природним границама”, као несловенска земља и земља у којој је православно становништво у занемаривом броју, била погодно средство.
Ситуација се није променила ни данас. Како потиснути руски политички, економски и било који други утицај него дувањем у једра албанским сновима. Мало рата у Македонији може у потпуности да заустави Турски ток. Многи се труде да терористички напад на Куманово прикажу као међунационални конфликт и створе услове за међународну конференцију, с циљем да Македонија постане федерација, у којој би албанско становништво у делу земље у којем је већина добило федералну јединицу. Исти рецепт би био примењив и за Прешевску долину, односно у три општине на југу Србије с албанском већином: терористички напади, па протести Албанаца због угрожених људских права, затим преговори и ето аутономије. Аутономија по аутономија и ето „Албаније у природним границама”.
Ако би успеле да поразе снаге Башара ал Асада и уђу у Дамаск, ударне групе Исламске државе (ИДИЛ) пребациле би се на Балкан, где би наставиле операције тако што би помогле стварању „велике Албаније”. Грчка је сувише православна да би била поштеђена ширења Албаније на њеном тлу. Исто тако, „очијукање” с Русијом вероватно је неопростиво. Ако се догоди најављивани финансијски колапс Грчке, он ће се одразити и на грчку одбрамбену способност, што погодује онима који у кампу ИДИЛ у Албанији пролазе кроз обуку.
Италијанска полиција, која је поменути камп у Албанији открила и алармирала међународну јавност, добила је опомену у виду фотографија римског Колосеума са симболима Исламске државе, објављених на интернету.
Кампови нису само у Албанији. СИПА их тражи на босанским планинама Звијезда и Влашић. Моћ Исламске државе није само у снажној идеји, утемељеној на верској основи. С Исламском државом постоје далекосежни планови, па се може рећи да ИДИЛ води ратове будућности – геолошке ратове за руду, енергију и воду. Зашто нападају Мосул, већ због највеће бране на Тигрису, без које би Ирак остао без воде и струје. ИДИЛ напада критичну инфраструктуру.
Пропагандни материјал пронађен у акцији “Рубен” указује на то да Исламску државу ментори систематски убризгавају у вене младима. Територија Босне и Херцеговине је изван домашаја „природне Албаније”, али би се „чишћењем” Дрине од Срба – а што се постиже разноврсном методологијом – преко Рашке области могло доћи до Албаније, па даље према Турској, и ето емирата, односно Исламске државе на Балкану. Одвојити Србе од Дрине, учинити их несигурним до мере да продају земљу и исељавају се – препознатљив је сценарио, виђен још на Косову и Метохији.
Како се одбранити од немани? Кључ опстанка Републике Српске је одбрана Подриња. Очувати Подриње у економском и безбедносном смислу требало би да буде императив. Када је у питању регион, треба стварати лук на потезу Бањалука – Београд – Скопље, у медијском, безбедносном и политичком смислу.
Извор: pressrs.ba
Православни Свет 
http://facebookreporter.org/2015/05/23/предраг-ћеранић-како-се-бранити-од-исл/
4 replies »
Daniel
27. јун 2015. у 16:24
http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/topstory.php?teka=topstories/08062008.txt
Objavljeno prije 30 minuta
CIA skriva da im je Karadžićevo osiguranje likvidiralo dvojicu agenata?
U INTERVJU za sarajevski tjednik Slobodna Bosna, bivši operativac državne Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA), Predrag Ćeranić, otkrio je kako je „jedna od najvećih tajna CIA-e ta da je u prosincu 2000. godine osiguranje Radovana Karadžića ubilo dvojicu njihovih agenata“.
Ćeranić je prošlog tjedna, odlukom visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, razriješen dužnosti, zbog navodne veze sa haškim bjeguncem Stojanom Župljaninom. U prosincu 2000. godine, kad je, prema njegovim riječima, došlo do likvidacije, on je obavljao dužnost šefa operacija Obavještajno-sigurnosne agencije Republike Srpske (OBS).
Kako navodi Ćeranić, Amerikanci su od njih zatražili pomoć, jer je nekolicina njihovih mladih agenata u Tuzli ostavila dva nezaštićena vozila, koja su kasnije ukradena, zajedno sa sofisticiranom opremom, takozvanom „crnom kutijom“, koja se nalazila u prtljažniku jednog od njih.
Ćeranić navodi kako su američki agenti strahovali da će ta oprema, koja je u to vrijeme predstavljala vrhunac tehnoloških dostignuća, dospjeti u ruke ruskih agenata. Stoga su se u potragu za opremom uputili i najbolji operativci OBS-a. Oprema je nakon bezuspješne potrage po Tuzli i okolici, nakon nekog vremena, konačno pronađena u Bosanskom Novom. Ondje su, navodi Ćeranić, pronašli mnogo njemu nepoznate komunikacijske opreme, ali su doznali i kako su zapravo Amerikanci bez opreme ostali.
„Prišli im s leđa, razoružali ih i likvidirali“
Naime, priča o umornim agentima, koji su u Tuzli parkirali automobile, koje im je netko, s obzirom da su ostavljeni bez zaštite, ukrao, nije držala vodu. Ispostavilo se da su automobili nestali u Podgrabu, u blizini Pala, kad su se dvojica agenata CIA-e, koji su tragali za Karadžićem, približili kući u kojoj se haški bjegunac skrivao.
Ćeranić navodi kako su agenti tad izašli iz automobila i prišuljali se kući, kako bi bolje promotrili što se ondje događa. Tad im je s leđa prišlo Karadžićevo osiguranje, koje ih je razoružalo i likvidiralo. Oružje su zadržali za sebe, automobile prodali u Bugarsku, a opremu i osobne stvari američkih obavještajaca su sakrili.
Nakon što je oprema pronađena, OBS ju je predao Amerikancima. Ćeranić je naveo i kako je primijetio da CIA-i nije bilo drago što su saznali pravu istinu o nestanku opreme te kako je stekao dojam „da se ne radi o potrazi za haškim bjeguncem, nego o nekoj igri, koja se nastavlja i nakon što padnu mrtve glave“. Dodao je i kako je pred komisijom američkog Senata spreman ponoviti svoje svjedočenje o tom događaju.
I.M.
Foto: AFP / Slobodna Bosna
Свиђа ми се
Одговор
Stefan
27. јун 2015. у 15:14
Izuzetno cenim to sto sirite patriotske tekstove na raznim patriotskim sajtovima, pa i na facebookreporter.org. Medjutim, imam jednu „malu“ zamerku, istu kakvu sam uputio u komentarima citalaca Zeljku Cvijanovicu koga (kao i Vas) cenim po vasoj patriotskoj provenijenciji.
Dobro je prenositi takve tekstove – ali je takodje dobro znati i ko su njihovi autori. Kada procitate ovo sto sam poslao na sajt stanradrd.rs, shvaticete da je ovaj Predrag Ceranic u stvari najobicniji trojaniski konj americke CIA-e i NATO alijanse. Njegova proslost to najbolje govori. „Proguglajte“ malo ili pogledajte na internetu linkove koji su vezani za njega. Za pocetak, procitajte ko je bio UDBIN saradnik „Slavuj“ i zasto se svojevoljno nudio da „svedoci“ pred americkim „Senatom“ o, kako on kaze za sarajevsku „Slobodnu Bosnu“, najvecem neuspehu CIA na Balkanu, odnosno „o najstrozoj tajni CIA“, pa cete spoznati ciji je covek – spijun Predrag Ceranic. Imate link upucen i Zeljku Cvijanovicu, pa pogledajte i razmislite…
http://www.standard.rs/politika/-32070-коме-треба-„пацификација“-србије
Žalosno se što se na Cvijanovićevom sajtu standard.rs kao čest gost-autor sa svojim tekstovima pojavljuje i Predrag Čeranić. Željko Cvijanović bi se, kao istraživački novinar, mogao i morao malo bolje informisati kakva ličnost zapravo stoji iza članaka i tekstova koje preporučuje čitaocima i posetiocima sajta standard.rs.
Čeranićev intervju za sarajevsku „Slobodnu Bosnu“ dat novinarki Mirhi Dedić u broju 34 od 5. juna 2008. godine je njegovo vlastito priznanje da je radio kao insajder, odnosno bio vođa američke špijunske rezidenture CIA u okviru Obavještajno bezbjednosne službe Republike Srpske dok je bio na čelu Operativne uprave OBS RS.
(http://www.ohr.int/decisions/removalssdec/default.asp?content_id=41767
30.5.2008
Odluka kojom se smjenjuje g. Predrag Čeranić sa svog sadašnjeg položaja u Obavještajno-sigurnosnoj agenciji Bosne i Hercegovine…)
Pet dana nakon što ga je Miroslav LAJČAK, tadašnji Visoki predstavnik za BiH svojom odlukom od 30.maja 2008.g. izbacio iz zajedničke BH Obavještajno sigurnosne agencije – OSA BiH, u pokušaju da se „osveti“ svojim američkim nalogodavcima za koje je predano radio kao insajder na prikupljanju obaveštajnih podatka i pronalaženju najtraženijih haških optuzenika Karadžića i generala Mladića, Čeranić je odlučio da ispriča javnosti BiH svoju priču za sarajevsku „Slobodnu Bosnu“ u nadi da će, ako dospe do američkog Senata opet biti vraćen u OSA BiH.
Kada je dao taj očajnički iskaz – intervju za „Slobodnu Bosnu, Čeranić nije shvatao da je bio samo jedan puki učesnik u standardnoj operativnoj kombinaciji i akter u kojoj je CIA „žrtvovala konja za damu ili kralja“ i da je on u svemu bio samo jedna efemerna ličnost, isluženi i odbačeni agent i šahovski pijun u partiji u kojoj je on bio samo statista i izvršilac poteza koje su vukli daleko oštoumniji i vispreniji od njega.
Bivši UDB-in saradnik „Slavuj“ i sadašnji Dodikov „osobni“ kolumnista i uvlakač u banjalučkom dnevnom listu PRESS, „bezbjednosni ekspert“, Čeranić u intervjuu za pomenuti sarajevski nedeljnik se nudio da putuje u Vašington i lično pred obaveštajnom Komitetom američkog Senata svedoči o smrti dvojice agenata CIA-e „koje je likvidiralo Karadžićevo obezbeđenje“, zatim o svojoj („nemerljivo važnoj“) ulozi „za lociranje najtraženijih haških optuženika Karažića i generala Mladića, kao i svom ličnom angažovanju „u spašavanju američke komunikacione opreme „kako ne bi pala u ruke ruskih agenata“, koju je na Palama od agenata CIA-e oduzelo Karadžićevo obezbeđenje“.
http://postimage.org/image/i8yihzcep/
http://postimg.org/image/4wm8qkr7z/
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/bih-bezbednjaci-u-sluzbi-stranaca/
Dok je bio načelnik Operativne uprave Obavještajno bezbjednosne službe Republike Srpske u Banjaluci, Čeranić je vrlo dobro znao kakve je sve obavještajne podatke i izveštaje o skrivanju Karadžića i Mladića dostavljao operativcima CIA-e koji su ga tada držali na vezi. Zato je u pravu kada u tom intervjuu za „Slobodnu Bosnu“ kaže da su Amerikanci „znali gde se kriju ova dvojica haških optuženika, ali da nisu želeli da ih uhapse“.
A kako je Čeranić znao šta su oni znali o kretanju, skrovištima i jatacima R Karažića i generala Mladića? Jednostavno, to je bilo lako „prokužiti“ – jer je on dobro znao šta je bilo napisano u njegovim izveštajima. Nije on džaba putovao u Crnu Goru u manastire Ostrog i Svetu Goru u Grčkoj sa Župljaninom. Čeranić je po majci Hrvat i njega sigurno nisu interesovala pravoslavna hodočašća ni pravoslavlje, već zadaci koje je dobijao. On je od uvek u duši bio sitni cinkaroš i potkazivač i ostao UDBIN doušnik po vokaciji. O čemu je inače trebalo i šta bi on drugo želeo i mogao da prezentuje pred američkim Senatom? Da je pozvan u američki Senat kako se sam nudio, verovatno bi to pokušao i da dokaže kopijama svojih izveštaja koje je redovno podnosio svojim američkim mentorima iz CIA-e koji su ga držali na vezi.:
https://www.stormfront.org/forum/t394681-6/
http://postimg.org/image/szszimd5r/
http://postimg.org/image/al28m4sw9/
http://postimg.org/image/u58lao1fh/
http://postimg.org/image/tn5v5kz2b/
http://postimg.org/image/mj3rhw67d/
U tom intervjuu za „SB“ saradnik „Slavuj“ je denuncirao i optuživao svoje bivše radne kolege i neke rukovodioce MUP-a i Obavještajno bezbjednosne službe (OBS RS) i žalio se što se oni (kao što je i on) maksimalno „ne angažuju na lociranju i hvatanju optuženih „ratnih zlocinaca“.
Njegove „uratke“ za CIA i SFOR dobro su na svojoj koži osetili proslavljeni borac, predratni i ratni pripadnik Specijalne brigade MUP-a RS Željko Janković – „Luna“, istaknuti aktivista SDS Milovan – Cicko Bjelica i mnogi drugi.
U srpskim i stranim medijima optuživao je i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragana Kijca i k-danta Specijalne brigade MUP-a RS Milenka Karišika za „organizovanje napada na SFOR“, priželjkujući da izdejstvuje i njihovo hapšenje, kao što je to uradio za Željka Jankovića – „Lunu“ i Milovana – Cicka Bjelicu obezbedivši im „kompletne usluge, dostojan tretman i besplatan pansion“ u bazi SFOR-a u Tuzli.
http://www.milovanbjelica.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2353:2014-01-30-15-03-42&catid=80&Itemid=482
http://slavicnet.com/pls/ije/forum_v5.napravi_stranu_najnoviji?in_tip=AUTHOR&in_out=Luna_Luna
luna – 24349 – 20.04.2010 : Luna – best (0)
O Pedji Ćeraniću
Peđa Ćeranić se strancima i agentima CIA predstavljao kao borac protiv kriminala i neko ko istražuje ratne zločine, a istovremeno se sastajao sa ljudima koji su na optuznicama za ratne zločine i čak je i sada na platnom spisku takvih ljudi.
Peđa priča o sukobu Karadžićevog obezbjeđenja sa agentima CIA, a 1997. godine kada je Radovan Karadžić već bio tražen od strane SFOR-a on odlazi na Pale po nalogu Dodika i Biljane sa ministrom MUP-a Stankovićem i sastaje se sa Karadžićem da bi mu obećao pogodnosti koje mu nude Biljana i Dodik da bi se sklonio sa Pala. Isto tako te značke CIA kojima se mogu pozvati na zaštitu i koje dokazuju da rade za strane obavještajne službe su pokazivali i Peđini prijatelji Žarko Ćosić i Zenga Lazić.
Peđa je nedavno, u TV emisiji „TV Arena“ iz Bijeljine, izjavio, odnosno skoro da se hvalio da je on organizovao naoružanu policiju iz Banjaluke i Laktaša koju je poslao 1998. godine da oružanim sukobom zauzmu CJB Bijeljina. On tu kaže da su ga tada po dogovoru kao kvislinzi i petokolonaši tog centra trebali dočekati Vajo Andrić i Mauzer sa svojim vjernim psima. Međutim, to im se izjalovilo. To su uspjeli da urade samo u Banjaluci. Lično sam bio prisutan kada su Sutilović, Ćeranić, Ševo Nedo… izlazili iz transportera SFOR-a i preuzimali funkcije u Centru Banjaluka. Istovremeno je SFOR poštene policajce centra na silu istjerao napolje i maljevima je otvarao vrata – koja su bila otključana.
Prošto je neshvatljivo da niko nikada nije odgovarao za takve stvari, a on i Vajo se čak i hvale tim dešavanjima. Poznata je ona narodna: „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi! “
Do tog vremena je Peđa važio za velikog patriotu, i kada je sa Branetom Pećancem obilazio položaje oko Bihaća, pa i kada je sa Radovanom Grajićem uništavao repetitor radio Krajine na Kozari koji je koristila vojska RS.
Свиђа ми се
Одговор
Немања
23. мај 2015. у 00:49
Бојим се да већ постоји дисконтинуитет тог лука у зони од Бујановца до Македоније,пошто се српски живаљ свакодневно исељава из општина Прешево и Бујановац, којима руководе шиптари,који измишљају много тога, па и тзв. ПРЕШЕВСКУ ДОЛИНУ,која није географски појам,а који и ви користите и тако им идете на руку.
Свиђа ми се
Одговор
Daniel
27. јун 2015. у 16:11
Poštovana Biljana Diković, evo još jedan detalj iz biogafije „kontroverznog autora“ patriotskih tekstova Predraga Ćeranića:
Intervju Predraga Ćeranića banjalučkim Nezavisnim novinama od 03.11.2005. godine:
http://www.nezavisne.com/dnevne/dogadjaji/dog03112005-05.php
03.11.2005
Predrag Ćeranić, član Inicijativnog odbora Udruženja otpuštenih radnika obavještajne službe
„Izbačeni oni koji su tražili haške bjegunce…“
Predrag Ćeranić, član Inicijativnog odbora Udruženja otpuštenih radnika obavještajne službe
Izbačeni oni koji su tražili haške bjegunce
U Sarajevu je u ponedjeljak formiran Inicijativni odbor Udruženja otpuštenih radnika obavještajne službe na čijem čelu su Edhem Bešić, nekadašnji izvršni direktor Obavještajno-sigurnosne službe FBiH (FOSS) i Predrag Ćeranić, nekadašnji pomoćnik direktora OBS-a RS. Sjednica Skupštine Udruženja najavljena je za srijedu. U intervjuu za „Nezavisne“ Ćeranić govori o ciljevima i razlozima osnivanja ovog udruženja.
NN: Otpušteni pripadnici obavještajnih službi za iduću sedmicu zakazali su sjednicu Skupštine Udruženja koja će se baviti zaštitom njihovih prava. O čemu se tu radi?
ĆERANIĆ: Udruženje će se baviti pružanjem pravne i socijalne pomoći našim članovima, ali naše aktivnosti imaće i širi dijapazon. Mi želimo da javnost i relevantne institucije upoznamo sa težinom problema s kojima se u bezbjednosnom smislu Bosna i Hercegovina suočava danas i da ponudimo adekvatan odgovor.
Vidite, iz Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH (OBA) nedavnom trijažom kadrova, odstranjeni su svi za koje je rukovodstvo sumnjalo da se bave radikalnim islamskim elementima prisutnim u BiH. Takođe, iz službe su pod krinkom famozne bezbjednosne provjere, odstranjeni svi kadrovi za koje se sumnjalo da rade na lociranju haških bjegunaca. Pri tome su se Džuvo, Zarić i Ćosić držali principa da se niko nikom ne miješa „u posao“, odnosno svaki od njih odlučivao je o statusu svojih sunarodnika.
NN: Pa šta su time postigli?
ĆERANIĆ: Na taj način, oni su unutar, naizgled jedne, napravili tri etničke službe. S takvim ustrojstvom OBA BiH je nemoćna da se u koštac uhvati sa iole ozbiljnijim bezbjednosnim problemom. Kriterijumi danas prisutni u OBA nisu ni stručnost, ni iskustvo.
NN: Kako to mislite?
ĆERANIĆ: Pa pogledajte, Almir Džuvo je prije imenovanja na visoke funkcije bio poznatiji kao vozač braće Delimustafić, Trifko Buha, šef terenske kancelarije OBA u Banjoj Luci (jedne od četiri u BiH) tokom ’92. i ’93. bio je vozač Stojana Župljanina, tada načelnika CSB Banja Luka. Nakon što je Župljanin imenovan za Karadžićevog savjetnika, Buha je prekomandovan u SDB. Zahvaljujući stranačkim vezama oni se danas nalaze na važnim mjestima u bezbjednosnom sistemu BiH.
NN: Vi tvrdite da su prvi ljudi OBA BiH pod kontrolom stranaka na vlasti?
ĆERANIĆ: Politička podrška koju rukovodstvo OBA BiH ima od stranaka koje čine vladajuću nomenklaturu, govori i o strankama kojima je uvijek najvažnije bilo da imaju svoj dio BiH, na kojem su neprikosnoveni gospodari života i smrti, moći i novca.
Ne vjerujem da su slučajni incidenti poput nedavnog napada na pravoslavne sveštenike u Dobrinji. Takvi događaji u političkom smislu dobro dođu svim nacionalnim strankama u BiH, pošto za posljedicu imaju podizanje nacionalnih tenzija. Stranke, kojima je oduvijek najvažnije bilo da narodu, kako sami vole da kažu, „prodaju dobru priču“, događaje poput tog znaju da iskoriste. Bitno je da se sa egzistencijalnih pažnja usmjeri na nacionalna pitanja, a na tom polju zna se ko su nenadmašni manipulanti.
NN: Kako komentarišete ćutanje OHR-a u vezi s tim?
ĆERANIĆ: Ćutanje predstavnika međunarodne zajednice u BiH doživljavam kao izraz zadovoljstva što je konstituisana još jedna institucija na nivou BiH. Kako će i da li će ona funkcionisati, pitanje je koje ih trenutno ne interesuje. Zato će cijena, koju će zbog takvog stava platiti svi građani BiH, biti izrazito visoka.
V. POPOVIĆ
S druge strane, taj isti Ćeranić je novinaru Chrisu Hedgesu za Njujork Tajms dao intervju koji je objavljen sredinom decembra 1997. godine u kome je optužio prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića za pokušaj nabavke za Vojsku Republike Srpske (VRS), kako Ćeranić kaže, „portabl nuklearne bombe na bazi crvene žive“. Šta je time želeo da postigne?
Osnovni Ćeranićev cilj i motiv je tada bio da dođe u fokus americke CIA-e, ali i da dr Karadžića predstavi kao Sadama Huseina i stavi omču oko vrata generalu Mladiću zbog nabavke sredstava za masovno uništenje. Iako VRS nije mogla doći ni do kakvog nuklearnog oružja niti je bilo kome poznato da postoji „portabl nuklearna bomba na bazi crvene žive“, mnogi američki, ali evropski mediji su takođe objavili ovu Ćeranićevu izmišljotinu i morbidno plasiranu laž.
An Old Tale Of Swindle Resurfaces In Bosnia
By CHRIS HEDGES
Published: December 14, 1997
The secret weapon that cost the Bosnian Serbs $6 million in cash was handed over by somber men in a clandestine meeting on a windswept bridge in the closing months of the Bosnian war two years ago. In return, they were passed a brass container the size of a suitcase that they were told contained a football-sized nuclear weapon, or so the story goes.
The container was spirited to the mountain town of Pale, headquarters of Radovan Karadzic and his wartime government. Dr. Karadzic, unable to contain his excitement, pried open the lid and stared inside to see his prize, which the seller, a Liberian arms dealer, said was made with a substance called Red Mercury.
“It was filled with this jelly-like material,“ said Predrag Ceranic, the head of the secret police at the time, who said he was involved in the operation. “Mr. Karadzic immediately suspected that he had been cheated. He told everyone in the room that maybe this was just jelly.“
Mr. Ceranic has a sheaf of documents to support his story. But his timing in announcing it — just before the recent Bosnian Serb parliamentary elections — and his current allegiance to Dr. Karadzic’s rival, Biljana Plavsic, suggest that whether the story is true or not the tricks and posturing of modern democratic political campaigning have not eluded the Bosnians.
Aides to Ms. Plavsic, the Bosnian Serb President, naturally confirmed the tale told by Mr. Ceranic, who broke with Dr. Karadzic this summer and is now the chief of state security for Ms. Plavsic. And officials loyal to Dr. Karadzic, predictably, dismissed it.
“This is part of the campaign against Dr. Karadzic,“ said Slavko Paleksic, the Minister of Police in Pale, who was reached by telephone. “Dr. Karadzic is the very personification of our struggle and this is why Plavsic and her supporters keep up these attacks. It seems a shame to accuse a man who is not able to defend himself, who cannot even leave his own home. If this happened in 1995, why do these people decide to tell us about it now?“
Perhaps unknown to Dr. Karadzic, the mysterious substance has been the center of several swindles in recent Eastern European history.
“It was a crazy idea, but Dr. Karadzic is a gambler and he was willing to part with a lot of money, taken from the Serbian people, to realize his dream of getting his hands on a nuclear weapon,“ Mr. Ceranic said. “He began to speak openly in early 1995 about the arrival of a secret weapon that would end the war, although at the time few people knew he intended to buy a nuclear bomb.“
Mr. Ceranic said that in January 1995, Dr. Karadzic made contact with the arms dealer, Nikolas Oman, who said he had contacts with Russians peddling a miniature neutron bomb that weighed less than 5 pounds. The arms dealer promised Mr. Karadzic that 12 hours after detonation there would be no harmful radiation, Mr. Ceranic said.
“Nikolas told the Defense Minister that Red Mercury looked just like Ping-Pong balls,“ Mr. Ceranic said.
After the first $6 million in cash, the remaining $60 million would be raised by mortgaging a state-owned oil refinery in Srpski Brod to a Liberian-owned company, Orbal Marketing Service Ltd.
On March 1, 1995, according to legal documents in Mr. Ceranic’s possession, the company gave the Bosnian Serb Government a $60 million mortgage for the refinery.
Milan Ninkovic, the Bosnian Serb Defense Minister at the time, withdrew $6 million from the central bank in Banja Luka a few weeks later, according to the documents.
“Once the formalities of the mortgage were complete, arrangements were made for the delivery of Red Mercury,“ Mr. Ceranic said. “At the end of March, a passenger car arrived at the Gradiska border crossing from the direction of Zagreb. It was met by Ninkovic and an armed escort.“
Russian gangsters have been selling “pure fusion“ Red Mercury weapons in Eastern Europe for more than a decade to clients from rogue states and terrorist groups. Red Mercury samples that have turned up in Europe have proved to be innocuous. Most scientists say that the small nuclear weapons, as well as the substance allegedly used to make them, do not exist.
That apparently was the case with the Bosnian Serb purchase.
According to Mr. Ceranic, Dr. Karadzic, in a panic, sent top aides to Moscow to find out more about Red Mercury and what exactly his $6 million had bought. “When the delegation got back to Pale they reported to Karadzic that he had been swindled,“ Mr. Ceranic said.
“Mr. Karadzic was disappointed,“ Mr. Ceranic. “He was hoping to use a nuclear weapon in the war, or at least be able to threaten to use it.“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ogledi i opservacije Slobodana Vaskovića o Dodiku i Predragu Ćeraniću pisani povodom neuspelog uključivanja Dodikovog SNSD-a u formiranje zajedničkih organa vlasti na nivou Bosne i Hercegovine nakon završenih parlamentarnih izbora u BiH krajem 2014.g. . Vasković je u svom napisu dosta precizno i veoma inspirativno objasnio ulogu i motive Predraga Ćeranića kroz njegovo angažovanje na podršci Miloradu Dodiku. Opisujući SNSD aktere u beskrupuloznoj borbi za vlast i ostanak u njoj, Vasković nije ništa promašio, već naprotiv.
http://kliker.info/slobodan-vaskovic-nakon-sto-je-poljubio-begu-ruku-dodik-spreman-da-poljubi-i-ameriku-u/
Slobodan Vasković : Nakon što je poljubio Begu ruku, Dodik spreman da poljubi i Ameriku u …
…
Novembar 07
16:23 2014
Malo ko je mogao do 12. oktobra zamisliti Milorada Dodika i njegovu takozvanu Srpsku Pravoslavnu Ergelu, koju čine Igor Radojičić, Nebojša Radmanović i Željka Cvijanović, kako ulaze u centralu SDA i pokorno ljube ruku Begu Bakiru Izetbegoviću, nadajući se i iščekujući da ih ta ruka uvede u vlast.Do tog 12. oktobra, koji je konačno pokazao da Dodik&Ergela nemaju nikakvu pravoslavnu kičmu, već su najobičniji beskičmenjaci, isti taj Dodik i ista ta Ergela su zabranjivali Begu Bakiru da uopšte dođe u Republiku Srpsku. Da im je neko slučajno pomenuo Centralu SDA i njihov odlazak u nju bio bi spaljen u Palati predsjednika i na svim ostalim trgovima Republike Srpske. I nabijen na Kolac, po starom dobrom „pravoslavnom“ običaju.
„Prilika čini čovjeka“, kaže narodna poslovica. A i nečovjeka. I lažova. I svaka zvjerka pokaže svoj trag.Prilike i neprilike koje je donio 12. oktobar Dodiku, Ergeli i SNSD, pokazali su da među njima nema političara od formata, od digniteta, od riječi; Pokazali su i da su Dodik&Ergela&Orkestar za sahranu RS interesna grupacija, koja od prilike do prilike i od neprilike do neprilike, mijenja sve svoje stavove i po potrebi su mondijalisti, multietničari, antirasisti, nacionalisti, šovinisti, fašisti, rasisti, primitivci, nasilnici, pervertiti.Sve je varijabilno, osim jedne konstante – oni žele isključivo da zaštite sopstvene pozicije i bogatstvo koje su zločinom stekli. I spremni su na sve i svaki zaokret, ma koliko taj salto monstruozan bio.
Zato i ljube ruku Begu Bakiru, istu onu koju su do 12. oktobra glasno i javno sabljom sjekli.Zaboravih reći da su po potrebi i Rusofili. Tako je Dodik danima ketio da ga Putin primi; I uspio je, što mu je donijelo određene pozitivne pomake u kampanji.Mjesecima i godinama prije toga on i njegove političke stidne vaši, poput Predraga Ćeranića, Stefana Karganovića, Pere Simića, Milana Ljepojevića, predstavnika Nove srpske idiotske misli iz Beograda i ostale plaćeničke bulumente, kreirali su crne liste sa imenima, kako su ih karakterisali, NATO plaćenika, Američkih plaćenika, Zapadnih plaćenika, Bosanskih plaćenika… koji žele da Obojenim revolucijama sruše Rusofila, Pravoslavca, Antibakirovca, Antibosanca, Antiamerikanca, Antizapadnjaka, Antiglobalistu, Srbendu Milorada Dodika.
Iste te uštve danas pozivaju na rukoljube Bakiru, na druženje sa NATO, na izgradnju BiH, na Evrointegracije, na Probosanstvo i Probošnjaštvo. Na odjebavanje Rusije i Rusofila. Nije ni čudo, jer uštvama sve ide pod kapu. Kao i šefovima tih uštvi Dodiku&Ergeli&Orkestru za sahranu RS!Jedna od Dodikovih vodećih stidnih vaši, Predrag Ćeranić, isluženi obavještajac, lažni stručnjak za bezbjednost, denuncijant po opredjeljenju i ništarija po ubjeđenju, nakon 12. oktobra i topljenja Dodikove snage kao masla, naprasno je zaboravio da je čak prijetio „zapadnim plaćenicima“, da je pljuvao po Americi i po Zapadu, da je u zvijezde ukivao Putina i Rusiju. I u zvijezde ukivao Dodikovo Antibakirovsko, Antibosansko, Antiameričko, Antizapadno, Antiglobalno… djelovanje.
Sada ta uštva u režimskom Press-u, u tekstu „Šta će dalje biti“, objavljenom 6. novembra, odjednom „otkriva Ameriku“.„Američka diplomatija u velikom stilu vratiće se u BiH, jer su u Vašingtonu shvatili da su Rusi ‘pred vratima’. Zato će SNSD, HDZ i SDA formirati vlast, a na Čoviću je da s Izetbegovićem pridobije Dodika da ‘to s Rusima ne ide’. Jer ratnici islamske države se uskoro vraćaju kući, tu je i Al Kaida. Bog je visoko, Rusija daleko, a NATO je već tu“, zaključuje izraubovana uštva Ćeranić. Kao zadnja bijedna Dodikova kurtizana, ofucani Ćeranić, šćućuren kao puž golać, sugeriše Dodiku da je Kompletan Idiot i da Čović i Izetbegović treba da ga pouče da je „Bog visoko, Rusija daleko, a NATO već tu“. Uz to, stara sifilistična kamenjarka Ćeranić sugeriše javnosti, da Dodik posle 12. oktobra nije više Dodik do 12. oktobra i da je došlo vrijeme da Ameriku ponovo poljubi u …. I to strasno, filmski. Sa jezikom.
Ćeranić je tu da ljubi prije njega. Ravno do dna. Da bi Dodik mogao ponovo da poljubi Ameriku i Zapad u …, da bi mogao ponovo da postane ono što je i ranije bio – njihov rektalni alpinista, mora prethodno da rukoljubom i poljupcima po ostalim dijelovima tijela Bega Bakira pokuša dokazati svoju novootkrivenu pravovjernost i argumentovati da je svjestan činjenice da je „Bog visoko, Rusija daleko, a NATO već tu“.I prije i poslije 12.oktobra, ma šta činili, Dodik&Ergela&Orkestar za Sahranu RS&Uštve&Stidne vaši bili su i ostali zloćudna interesna organizacija, grupa građana opasnih namjera i kriminalne provinijencije, koja nema ni religije, ni vjere, ni nacije, ni obraza, ni morala, ni ljudskosti, ni ičega normalnog i prirodnog i koja jedino srebroljublje ima kao ideologiju.
Slobodan Vasković(Blogspot.com)
Свиђа ми сеСвиђа ми се