(Љубиша Радовић) – ЗЕЛЕНАШЕЊЕ (етимологија и пракса)
Шта је то зеленаш?
„Зеленашем се назива особа која се бави давањем неосигураних новчаних позајмица приватним лицима по изузетно високим („зеленашким“) каматним стопама, а приликом наплате дуга од дужника се најчешће служи уценама или претњама насиљем. Зеленаштво је илегална активност, а зеленаши су обично део организованог криминалног подземља. Муштерије зеленаша су најчешће особе којима из било ког разлога није могуће одобрити кредит у банци. Услови за позајмицу код зеленаша су неретко толико тешки да дужник до краја живота није у стању да врати дуг.
Зеленаш у изворном значењу је особа која од сељака купује жито у зеленом стању тј. у фази док оно није сазрело. При томе зеленаш има и одговарајући ризик да ли ће година бити родна, да ли ће евентуално невреме уништити род и каква ће бити цена зрелог жита на берзи.
Зеленаши тргују на берзи и њихове акције (документа да су власници жита које ће тек сазрети) се зову фјучерси (енгл. futures — будућност), јер је стварна наплата везана за будућност. Трговина фјучерсима је легална.
Имајући у виду и честу тешку ситуацију земљорадника коме је новац неопходан за плаћање пореза и сл., зеленаши неретко до крајњих могућности обарају цену код куповине зеленог жита. Уговор склопљен под оваквим условима назива се зеленашки уговор и под одређеним околностима се сматра ништавним.
У српском језику реч зеленаш има негативно и увредљиво значење.
Зеленашењем се баве они који имају слободних средстава, појединци који „играју“ на берзи, банке…
Поред жита тргује се и другим производима земљорадње као што су кукуруз, соја, шећерна репа…“
Преузето из: Википедиа
Овим „послом“ се данас, посредним путем бави и Влада Србије !
При најобичнијој анализи ма какве последице, друштвене или ваше личне, крећући се обрнутим смером, уз ланац повезаних чинова, на крају тог низа стићи ћете до крајње карике – државне управе (чиновника овлашћеног од стране Владе Србије)
Не постоји сегмент нормалног живота једне просечне породице у Србији, а да није озбиљно угрожен карактером и природом власти, власти као инертне масе у рукама креатора наше свакодневне стварности.
Ко је креатор наше стварности ?
Читавим низом трансформација политичких програма странака које су биле на власти, или су претендовале на власт, трансформације које су реалне и могуће само у деградираним политичким системима као што је наш политички „систем“, открива се и креатор тих промена. Да је свака реч из програма странака само декларативна, постаје јасно онда када се увиди лакоћа којом се одустаје од једног, и пристаје на нешто сасвим друго. Креатору заиста није тешко да обликује нешто (ма која странка да је у питању), када то нешто никада није ни имало неки профилисани облик. Западу је потребна инертна маса нечасти оличене у страначју, да би је обликовали према својим нечасним потребама и то им за сада, веома добро полази за руком.
Судбина Коштуничиног ДСС-а такође нам показује шта се дешава, ако којим случајем нисте „погодни“ за обликовање политичке свести, прилагођене западним потребама.
Шта се дешава, ако којим случајем готово читав народ није спреман на преобликовање свести, показује нам злочин почињен 1999. године. Западни свет показао је тада своје право лице, које је тако дуго скривао. И Хитлер би им позавидео на нечовештву. Срби су тада кажњени зато што су испровоцирали запад да их научи како се робује у „слободи и демократији“. Турцима то није успело ни за 500 година, а хоће ли овима, ускоро ћемо сазнати.
Како је запад плаћао домаће изроде и протуве ?
Запад их није плаћао, бар не значајно. Плаћамо их ми, дебело. Плаћа их наша Држава, она којој тежимо. Постоји прећутни договор запада и никоговића да могу да пљачкају колико желе, и да им нико то неће замерити, чак ће им стати у заштиту кад притреба. Ми сами финансирамо сопствену пропаст, ми сами идемо код зеленаша. Ми изнова, упорно бирамо нове зеленаше. Зашто то радимо ? Када смо подржали Милошевића, поверовали смо да смо се решили Броза, када смо због Драшковића изашли на улице, мислили смо да је народ немогуће преварити, када смо почели да лупамо у шерпе мислили смо да ће нас спасити од нас самих…и сваки пут смо били преварени. Када те први пут преваре, крив је онај ко те је преварио, други пут криви сте обојица, а трећи пут крив си само ти. Хоће ли бити четвртог пута ? Ми, овакви какви смо, само смо успутна станица на путу запада ка Русији. Народ је то схватио, знајући да је то можда последња сламка спаса спаса коју имамо.
То су разлози зашто се у овој причи појављују зеленаши. Они су само последица нашег суженог избора и изостанка ма чега што иоле вреди. Они су као маслачак, дунеш и нестану, као што ће сутра и нестати заједно са спонзорима, јер се главна игра игра негде другде. Срећа је да је и наша судбина везана за ту глобалну игру. Свет се више не дели, свет се мења. Једна од страна у том сукобу, настрадаће тешко. Теши ме чињеница да смо у свеукупној историји Срба увек умели да одаберемо страну, и верујем да смо је већ одабрали, ма шта празноглави папагаји мислили о томе.
